Законы России
 
Навигация
Популярное в сети
Курсы валют
30.09.2017
USD
58.02
EUR
68.45
CNY
8.74
JPY
0.52
GBP
77.85
TRY
16.33
PLN
15.89
 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ ЕВРОПЕЙСКОГО СУДА ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА ОТ 05.10.2006 ДЕЛО "ШЕЛОМКОВ (SHELOMKOV) ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ" [РУС., АНГЛ.]

Текст документа с изменениями и дополнениями по состоянию на ноябрь 2007 года

Обновление

Правовой навигатор на www.LawRussia.ru

<<<< >>>>


                                           [неофициальный перевод] <*>
   
                   ЕВРОПЕЙСКИЙ СУД ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА
   
                              ПЕРВАЯ СЕКЦИЯ
   
         ДЕЛО "ШЕЛОМКОВ (SHELOMKOV) ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ"
                           (Жалоба N 36219/02)
   
                           ПОСТАНОВЛЕНИЕ СУДА
   
                    (Страсбург, 5 октября 2006 года)
   
   --------------------------------
       <*>  Перевод  предоставлен  Уполномоченным Российской Федерации
   при Европейском суде по правам человека.
   
       По  делу "Шеломков против Российской Федерации" Европейский суд
   по правам человека (Первая секция), заседая Палатой в составе:
       Х.Л. Розакиса, Председателя Палаты,
       Л. Лукайдеса,
       Ф. Тюлькенс,
       Н. Ваич,
       А. Ковлера,
       Э. Штейнер,
       Х. Гаджиева, судей,
       а также при участии С. Нильсена, Секретаря Секции Суда,
       заседая 14 сентября 2006 г. за закрытыми дверями,
       вынес следующее Постановление:
   
                                ПРОЦЕДУРА
   
       1.  Дело  было  инициировано  жалобой (N 36219/02), поданной 31
   августа  2002  г.  в  Европейский  суд  против Российской Федерации
   гражданином  России  Александром  Игоревичем  Шеломковым  (далее  -
   заявитель)  в  соответствии  со  статьей 34 Европейской конвенции о
   защите прав человека и основных свобод.
       2.   Власти   Российской  Федерации  в  Европейском  суде  были
   представлены  Уполномоченным  Российской  Федерации при Европейском
   суде по правам человека П.А. Лаптевым.
       3.  Заявитель  жаловался,  в частности, на то, что длительность
   судебного  разбирательства  по  спору, по которому он был стороной,
   была чрезмерной.
       4.  13 мая 2005 г. Европейский суд решил коммуницировать жалобу
   властям  Российской Федерации. В соответствии с пунктом 3 статьи 29
   Конвенции   Европейский   суд   решил   рассмотреть  данную  жалобу
   одновременно по вопросу приемлемости и по существу.
       5.  Заявитель  и  власти  Российской Федерации представили свои
   комментарии  по  вопросу приемлемости и по существу жалобы, а также
   позиции    по    вопросу    "справедливой   компенсации".   Проведя
   консультации  со  сторонами,  Европейский суд принял решение о том,
   что   необходимость   в   проведении   слушаний   по  данному  делу
   отсутствует (пункт 3 in fine правила 59 Регламента Суда).
   
                                  ФАКТЫ
   
                           Обстоятельства дела
   
       6. Заявитель родился в 1961 году и проживает в г. Москве.
   
            A. Судебное разбирательство по вопросу увольнения
                          заявителя в 1995 году
   
       7.   В   мае   1995  года  заявитель  был  уволен  с  должности
   музыкального   оформителя   из   школы,   являющейся  муниципальным
   учреждением.   11   августа   1995   г.  заявитель  обжаловал  свое
   увольнение  в  Бутырский районный суд г. Москвы. Он также предъявил
   требование      к     Управлению     культуры     Северо-Восточного
   административного  округа  г.  Москвы  о  выплате ему невыплаченной
   заработной платы и о компенсации морального вреда.
       8.  4  июня  1996  г.  Бутырский  районный  суд г. Москвы своим
   Решением  оставил без удовлетворения иск заявителя относительно его
   восстановления  на  работе  как  необоснованный  и  постановил, что
   часть  иска  заявителя  о  выплате  невыплаченной  заработной платы
   должна  рассматриваться  в  отдельном производстве. Данное Судебное
   решение  вступило  в  силу  14  августа  1996  г.,  когда  судебная
   коллегия  по гражданским делам Московского городского суда оставила
   его без изменения.
       9.  20  марта  1997  г.  президиум  Московского городского суда
   отменил  в  порядке надзора Судебные решения от 4 июня и 14 августа
   1996  г. и направил дело на новое рассмотрение в Бутырский районный
   суд г. Москвы.
       10.  В период с мая по октябрь 1998 года Бутырский районный суд
   г.  Москвы  назначил  шесть судебных заседаний, из которых два были
   перенесены  по  ходатайству  заявителя,  а  три - по причине неявки
   ответчика.
       11.  22  октября  1998  г.  Бутырский  районный  суд  г. Москвы
   оставил  без  удовлетворения иск заявителя. Данное Судебное решение
   было  отменено  судебной коллегией по гражданским делам Московского
   городского  суда  16  декабря 1998 г. Дело было направлено на новое
   рассмотрение в суд первой инстанции.
       12.  9  сентября  1999  г.  дело  было передано на рассмотрение
   другому   судье  Бутырского  районного  суда  г.  Москвы.  Судебное
   заседание было им назначено на 12 октября 1999 г.
       13.  Из  шести  судебных  заседаний,  назначенных в период с 12
   октября  1999  г.  по 4 апреля 2000 г., три судебных заседания были
   перенесены   по   причине   неявки  ответчика  или  заявленного  им
   ходатайства  о  переносе  судебного  заседания,  а  два  -  в целях
   предоставления   сторонам  возможности  представить  дополнительные
   доказательства.
       14.  4 апреля 2000 г. Бутырский районный суд г. Москвы частично
   удовлетворил  иск  заявителя.  Суд постановил, что заявитель должен
   быть  восстановлен  на работе, и присудил ему сумму в размере 20201
   рубля  98  копеек  в  качестве  возмещения невыплаченной заработной
   платы  и 300 рублей в качестве компенсации морального вреда. В этот
   же  день Бутырский районный суд г. Москвы своим Определением решил,
   что  часть  иска по вопросу исчисления заработной платы должна быть
   рассмотрена в отдельном производстве.
       15.  Судебное  решение  от  4 апреля 2000 г. было оставлено без
   изменения  судебной  коллегией  по  гражданским  делам  Московского
   городского суда 20 июня 2000 г.
       16.  28 сентября 2000 г. президиум Московского городского суда,
   рассмотрев  дело  в  порядке надзора, отменил Судебные решения от 4
   апреля   и   20   июня   2000  г.  в  части,  касающейся  взыскания
   невыплаченной   заработной   платы,   и   направил  дело  на  новое
   рассмотрение.
       17.  Как  представляется,  Бутырский  районный  суд  г.  Москвы
   получил  материалы  дела  15  февраля  2001  г. и назначил судебное
   заседание на 6 марта 2001 г.
       18.  В  период с 6 марта 2001 г. по 11 января 2002 г. Бутырский
   районный  суд  г.  Москвы  назначил  семь  судебных  заседаний,  из
   которых  четыре были перенесены по причине неявки ответчика или его
   ходатайств  о переносе судебных заседаний, одно - по причине неявки
   сторон  и  два  -  по  причине  изменения  заявителем  его  исковых
   требований.
       19.  В  период  с  11  января  по  18  марта  2002  г. судебных
   заседаний  не  проводилось,  поскольку  судья  принимал  участие  в
   другом судебном разбирательстве.
       20.  Из  трех  судебных  заседаний,  назначенных  в период с 18
   марта  по  30  апреля  2002 г., одно было перенесено по ходатайству
   ответчика и еще одно - по причине неявки сторон.
       21.  30  апреля  2002  г.  Бутырский  районный  суд  г.  Москвы
   удовлетворил  иск  заявителя  о  взыскании невыплаченной заработной
   платы  и компенсации морального вреда. Данное Судебное решение было
   отменено   судебной  коллегией  по  гражданским  делам  Московского
   городского  суда  30  июля  2002  г.  Дело было направлено на новое
   рассмотрение в суд первой инстанции.
   
          B. Судебное разбирательство по вопросу об увольнении
                          заявителя в 2000 году
   
       22.  4  апреля  2000  г.  заявитель был восстановлен на работе.
   Однако  на  следующий  день  работодатель  заявителя уведомил его о
   том,   что  6  июня  2000  г.  последний  будет  уволен.  Заявитель
   обжаловал свое увольнение в судебном порядке.
       23.  23  октября  2000  г.  дело  было передано на рассмотрение
   судье  суда,  и  первое  судебное  заседание  было  назначено на 22
   ноября  2000 г. Из 15 судебных заседаний, назначенных в период с 22
   ноября  2000  г.  по  24 мая 2002 г., шесть судебных заседаний были
   перенесены  по  причине  неявки  сторон,  три были отложены в целях
   получения  дополнительных  доказательств,  три  - по причине неявки
   ответчика и одно - по причине пожара в здании суда.
       24.  24 мая 2002 г. Бутырский районный суд г. Москвы установил,
   что  увольнение  заявителя  в 2000 году было незаконным, и присудил
   ему   возмещение   невыплаченной  заработной  платы  и  компенсацию
   морального вреда.
       25.  14  ноября  2002 г. судебная коллегия по гражданским делам
   Московского  городского  суда  отменила  Судебное решение от 24 мая
   2002  г.  в  части,  касающейся возмещения невыплаченной заработной
   платы,  и  направила  дело в этой части на новое рассмотрение в суд
   первой  инстанции,  в то время как остальную часть решения оставила
   без изменения.
   
                C. Объединенное судебное разбирательство
   
       26.  26  ноября  2002  г.  Бутырский  районный  суд  г.  Москвы
   объединил  два  дела  по вопросу увольнения заявителя в 1995 и 2000
   годах в одно производство.
       27.  18  декабря  2002  г.  Бутырский  районный  суд  г. Москвы
   частично  удовлетворил иск заявителя и присудил ему сумму в размере
   45648  рублей 14 копеек, подлежащую взысканию с Управления культуры
   Северо-Восточного   административного   округа  г.  Москвы.  Данное
   Судебное  решение  было  оставлено без изменения судебной коллегией
   по гражданским делам Московского городского суда 24 марта 2003 г.
       28.  На  основании  данного  Судебного  решения было возбуждено
   исполнительное  производство, и 21 июля 2003 г. Управление культуры
   Северо-Восточного   административного  округа  г.  Москвы  перевело
   сумму   в  размере  45648  рублей  14  копеек  на  депозитный  счет
   нотариуса. Заявителю было предложено получить денежную сумму.
   
                                  ПРАВО
   
         I. Предполагаемое нарушение пункта 1 статьи 6 Конвенции
      в связи с чрезмерной длительностью судебного разбирательства
   
       29.  Заявитель  жаловался  на  то,  что  длительность судебного
   разбирательства  по  его  делу  была  несовместимой  с  требованием
   "разумного  срока",  установленного  в пункте 1 статьи 6 Конвенции,
   который в части, применимой к настоящему делу, гласит:
       "Каждый   в   случае   спора   о   его   гражданских  правах  и
   обязанностях...  имеет  право на... разбирательство дела в разумный
   срок... судом...".
   
                             A. Приемлемость
   
       30.  Власти Российской Федерации полагали, что жалоба заявителя
   на  длительность  судебного разбирательства является неприемлемой в
   соответствии   с   пунктом  3  статьи  35  Конвенции.  Относительно
   рассматриваемого  периода  власти  Российской Федерации утверждали,
   что  данный  период  начался  5  мая 1998 г. и закончился в декабре
   2002  года  в  отношении  одного  искового требования заявителя и в
   марте   2003   года   в   отношении  остальной  части  его  исковых
   требований.
       31.  Заявитель  не  согласился  с  мнением  властей  Российской
   Федерации.   Он   настаивал   на   том,   что   возбудил   судебное
   разбирательство  в  августе  1995 года. По его мнению, длительность
   исполнения  Судебного  решения  также  должна быть включена в общий
   срок    судебного    разбирательства.   Таким   образом,   судебное
   разбирательство  все  еще  продолжалось, поскольку Судебное решение
   от   18   декабря   2002   г.,   оставленное  без  изменения  судом
   кассационной инстанции 24 марта 2003 г., оставалось неисполненным.
       32.  Европейский  суд установил, что период, который необходимо
   принимать  во  внимание,  начался  5  мая  1998 г., когда Конвенция
   вступила  в  силу  в  отношении  России.  Тем  не  менее при оценке
   разумности  срока  судебного  разбирательства, имевшего место после
   этой  даты,  может  приниматься  во  внимание  состояние  судебного
   разбирательства к этому моменту.
       33.  В  целях  определения  того,  когда рассматриваемый период
   времени  закончился,  Европейский суд напомнил, что период времени,
   в   который   имело   место   исполнительное  производство,  должен
   рассматриваться  как неотъемлемая часть "судебного разбирательства"
   по  смыслу  статьи  6  Конвенции  и  должен  быть  включен  в общую
   длительность  судебного  разбирательства,  поскольку на государстве
   лежала  обязанность  по исполнению Судебного решения, вынесенного в
   пользу  заявителя  (см.  Постановление  Европейского  суда  по делу
   "Соколов  против  Российской  Федерации"  (Sokolov v. Russia) от 22
   сентября  2005  г.,  жалоба  N  3734/02,  з  32).  Европейский  суд
   установил,  что  24  марта  2003  г. Московский городской суд вынес
   Окончательное    решение    по    делу,   на   основании   которого
   государственный   орган   -  Управление  культуры  Северо-Западного
   административного   округа   г.   Москвы  -  должен  был  выплатить
   заявителю  определенную  денежную  сумму. 21 июля 2003 г. эта сумма
   была  перечислена  на депозитный счет у нотариуса, и заявитель имел
   возможность  ее  получить.  Европейский  суд придерживается мнения,
   что   период   с   5  мая  1998  г.  по  21  июля  2003  г.  должен
   рассматриваться  целиком.  Таким  образом, он длился пять лет и три
   месяца.
       34.  Европейский  суд  отметил,  что  данная  часть  жалобы  не
   является   явно   необоснованной  по  смыслу  пункта  3  статьи  35
   Конвенции.  Далее он отметил, что не является она неприемлемой и по
   каким-либо  иным  основаниям.  Таким  образом,  данная часть жалобы
   должна быть объявлена приемлемой.
   
                             B. По существу
   
       35.  Власти  Российской  Федерации утверждали, что задержки при
   рассмотрении  иска  заявителя  были вызваны тем фактом, что стороны
   активно  использовали  свои процессуальные права, в том числе право
   на  получение  и  представление  доказательств, оспаривание состава
   суда,  изменение  исковых требований и т.д. Как минимум 35 судебных
   заседаний  было  перенесено  по  причине  неявки сторон, из которых
   заявитель не явился на шесть.
       36.   Заявитель   не   согласился   с  тем,  что  задержки  при
   рассмотрении   дела   были  вызваны  неявкой  ответчика.  Бутырский
   районный   суд   г.  Москвы  не  предпринимал  никаких  мер,  чтобы
   дисциплинировать   ответчика  -  государственный  орган.  Заявитель
   настаивал  на  том, что не являлся на судебные заседания по причине
   болезни  и  что  его  неявки  не  повлекли  существенных задержек в
   разбирательстве  по  делу.  Ему  нельзя  ставить  в  вину изменение
   исковых  требований и заявление ходатайств в Бутырский районный суд
   г.   Москвы   о   совершении   некоторых  процессуальных  действий,
   поскольку   эти   ходатайства  были  отклонены  или  оставлены  без
   рассмотрения.  Заявитель  утверждал,  что  Европейский  суд  должен
   принять  во  внимание,  что  его  спор  касался  вопросов  трудовых
   отношений,  требовал особого усердия при рассмотрении и что к 5 мая
   1998  г.  национальные  суды  уже  рассматривали дело на протяжении
   почти трех лет.
       37.  Европейский  суд  напомнил, что разумность срока судебного
   разбирательства  должна  рассматриваться в свете обстоятельств дела
   и   с   учетом   следующих  критериев:  сложности  дела,  поведения
   заявителя    и    соответствующих   органов   власти   и   важности
   рассматриваемого  в  рамках  дела вопроса для заявителя (см., среди
   прочих  прецедентов, Постановление Большой палаты Европейского суда
   по  делу "Фридлендер против Франции" (Frydlender v. France), жалоба
   N 30979/96, ECHR 2000-VII, з 43).
       38.  Европейский  суд  отметил,  что стороны не оспаривали, что
   рассматриваемое  дело являлось сложным. Соответственно, Европейский
   суд не видит причин считать по-иному.
       39.   Относительно   действий   заявителя   власти   Российской
   Федерации  утверждали,  что  заявитель сам несет ответственность за
   задержки   в   судебном   разбирательстве,   изменяя  свои  исковые
   требования,  заявляя  дополнительные  доказательства  и знакомясь с
   материалами  дела.  В  связи  с  этим Европейский суд напомнил, что
   заявителю  нельзя  ставить в вину использование всех выгод средств,
   предоставляемых   ему  национальным  законодательством  при  защите
   своих  интересов (см., mutatis mutandis, Постановление Европейского
   суда  по делу "Ягчи и Саргин против Турции" ({Yagci} <*> and Sargin
   v. Turkey) от 8 июня 1995 г., Series A, N 319-A, з 66).
   --------------------------------
       <*>  Здесь  и  далее  по  тексту  слова  на  национальном языке
   набраны латинским шрифтом и выделены фигурными скобками.
   
       40.  Однако  Европейский  суд  счел,  что  заявитель повлиял на
   затягивание  судебного  разбирательства посредством своих неявок на
   судебные  заседания.  Как  следует  из  списка  судебных заседаний,
   приложенных  к  меморандуму властей Российской Федерации, заявитель
   не  явился  на  шесть  судебных  заседаний,  хотя  ответчик  на них
   являлся.  Общая  длительность  задержки,  возникшей в связи с этим,
   составляет примерно четыре месяца.
       41.  Относительно  действий  властей  Европейский суд счел, что
   общий  период,  за который власти несут ответственность, за вычетом
   срока   задержки,   вызванной   действиями   заявителя,  составляет
   примерно   четыре  года  и  одиннадцать  месяцев,  подпадающих  под
   компетенцию Европейского суда ratione temporis.
       42.  Европейский  суд  отметил, что власти Российской Федерации
   не   представили  каких-либо  убедительных  пояснений  значительным
   периодам   бездействия,   за   которые  национальные  власти  несут
   ответственность.  Общая  длительность  задержки, вызванная участием
   судьи  в других судебных разбирательствах, запоздалой передачей ему
   дела  и пересылкой материалов дела (см. выше з 11 - 12, 16 - 17, 19
   и  22  - 23), составляет примерно 17 месяцев. Европейский суд также
   отметил,   что   Бутырскому   районному   суду   г.  Москвы  обычно
   требовалось  до  трех  месяцев, чтобы назначить судебное заседание.
   Европейский  суд  счел  странным,  что  по  делу,  которое  не было
   слишком  сложным,  такое большое количество судебных заседаний было
   перенесено  в целях получения дополнительных доказательств (см. для
   сравнения  Постановление  Европейского суда по делу "Ди Педе против
   Италии"  (Di  Pede  v.  Italy)  от  26 сентября 1996 г., Reports of
   Judgments and Decisions 1996-IV).
       43.   Более   того,   Европейский  суд  отметил,  что  действия
   ответчика  -  государственного  органа  -  являлись одной из причин
   затягивания  судебного  разбирательства.  Европейский суд напомнил,
   что  задержка  произошла по причине неявки ответчика как минимум на
   20  судебных  заседаний,  и вина за непринятие национальными судами
   адекватных  мер для обеспечения явки ответчика лежит на государстве
   (см.  для  сравнения  упоминавшееся выше Постановление Европейского
   суда по делу "Соколов против Российской Федерации", з 40).
       44.  Наконец,  Европейский  суд  напомнил,  что  трудовые споры
   обычно  требуют  особого усердия со стороны национальных судов (см.
   Постановление  Европейского  суда  по  делу "Руотоло против Италии"
   (Ruotolo  v.  Italy)  от  27 февраля 1992 г., Series A, N 230-D, p.
   39,  з  17).  Принимая  во  внимание  общую  длительность судебного
   разбирательства  и  важность  его исхода для заявителя, Европейский
   суд  пришел  к  выводу  о  том,  что  в настоящем деле длительность
   судебного  разбирательства  была  чрезмерной  и  не соответствовала
   требованию   "разумного   срока".   Соответственно,   имело   место
   нарушение пункта 1 статьи 6 Конвенции.
   
        II. Предполагаемое нарушение пункта 1 статьи 6 Конвенции
         относительно несправедливости судебного разбирательства
   
       45.  Заявитель  жаловался,  ссылаясь  на статью 6 Конвенции, на
   то,  что  судебное  разбирательство  было несправедливым, поскольку
   суды  совершили  серьезные ошибки при установлении фактов и неверно
   дали оценку доказательствам.
       46.  В  связи  с  этим  Европейский  суд  напомнил,  что  он не
   является  судом  для  обжалования решений национальных судов и что,
   как    правило,   именно   национальные   суды   должны   оценивать
   предоставляемые  ему  доказательства.  Задачей  Европейского суда в
   соответствии  с  Конвенцией  является оценка того, было ли судебное
   разбирательство   в   целом   справедливым   (см.,   среди   прочих
   прецедентов,  Постановление  Большой  палаты  Европейского  суда по
   делу  "Гарсиа Руис против Испании" (Garcia Ruiz v. Spain), жалоба N
   30544/96,  ECHR  1999-I,  з  28  и  29).  На  основании  полученных
   материалов  Европейский  суд  отметил,  что  в  рамках гражданского
   судебного  разбирательства  заявитель  имел возможность представить
   любые  необходимые  доводы  в  защиту  своих  интересов, а судебные
   власти   дали   этим  доказательствам  должную  оценку.  Требования
   заявителя  были  рассмотрены  судами трех инстанций и частично были
   удовлетворены.   Решения   национальных   судов  не  представляются
   необоснованными или произвольными.
       47.  Следовательно,  данная  часть жалобы должна быть отклонена
   как  явно  необоснованная в соответствии с пунктами 3 и 4 статьи 35
   Конвенции.
   
              III. Иные предполагаемые нарушения Конвенции
   
       48.   Наконец,  заявитель  жаловался,  ссылаясь  на  статью  11
   Конвенции  и  статью  1  Протокола  N  1  к  Конвенции,  на то, что
   профессиональные  союзы не защищали его права, что Судебное решение
   от  18  декабря  2002  г. остается неисполненным и что заявитель не
   мог  получить задолженность по заработной плате по той причине, что
   судебное   разбирательство   по  делу  было  чрезмерно  длительным.
   Однако,  принимая  во  внимание  все  представленные ему материалы,
   Европейский  суд  счел,  что  данная  часть  жалобы  не  раскрывает
   каких-либо  признаков  нарушения  прав  и  свобод,  закрепленных  в
   Конвенции  и  Протоколах  к ней. Следовательно, данная часть жалобы
   должна  быть  отклонена  как  явно  необоснованная в соответствии с
   пунктами 3 и 4 статьи 35 Конвенции.
   
                   IV. Применение статьи 41 Конвенции
   
       49. Статья 41 Конвенции гласит:
       "Если  Суд  объявляет,  что имело место нарушение Конвенции или
   Протоколов  к  ней,  а  внутреннее  право  Высокой Договаривающейся
   Стороны    допускает   возможность   лишь   частичного   устранения
   последствий   этого   нарушения,   Суд,   в  случае  необходимости,
   присуждает справедливую компенсацию потерпевшей стороне".
   
                                A. Ущерб
   
       50.  Заявитель потребовал присудить ему сумму в размере 3350576
   рублей  в качестве компенсации материального ущерба, представляющую
   собой  задолженность  по  заработной  плате,  которую  заявитель не
   получил    в    связи    с   чрезмерной   длительностью   судебного
   разбирательства  по  его  делу. Он также потребовал сумму в размере
   28650000 рублей в качестве компенсации морального вреда.
       51.   Власти   Российской  Федерации  не  согласились  с  этими
   требованиями.       Они       утверждали,      что      отсутствует
   причинно-следственная   связь  между  предполагаемым  нарушением  и
   требуемой  заявителем  компенсацией  материального  ущерба. В любом
   случае   суммы,   требуемые   заявителем   в  качестве  компенсации
   материального   ущерба   и   морального   вреда,   чрезмерны  и  не
   обоснованы.
       52.  Европейский  суд  не  усмотрел причинно-следственной связи
   между   установленным   нарушением  и  предполагаемым  материальным
   ущербом;  таким  образом,  он отклонил это требование. Вместе с тем
   Европейский  суд согласился с тем, что заявителю причинен моральный
   вред.  Исходя  из  принципа  справедливости,  принимая  во внимание
   сущность  спора  и  важность  его  для  заявителя,  Европейский суд
   присудил  заявителю  4400  евро  в  качестве компенсации морального
   вреда  плюс  сумму  любых налогов, которые могут быть установлены к
   этой сумме.
   
                     B. Судебные расходы и издержки
   
       53.  Заявитель  также  потребовал присудить ему 15611 рублей 79
   копеек  в  качестве  компенсации  судебных расходов и издержек. Эти
   расходы  включают  в себя 1948 рублей 56 копеек на почтовые услуги,
   10993   рубля  91  копейку  на  покупку  и  поддержание  в  рабочем
   состоянии   факса,  сканера  и  копировального  аппарата,  а  также
   использование  Интернета,  1025  рублей  92 копейки на канцелярские
   товары  и  1643  рубля  40 копеек в качестве гонорара, выплаченного
   адвокату  за  представление  интересов  заявителя  в не связанном с
   настоящим  делом судебном разбирательстве, и за нотариальные услуги
   по заверению доверенностей.
       54.  Власти  Российской Федерации отметили, что заявителю может
   быть  присуждена  сумма  лишь  в  размере  1948  рублей  56 копеек,
   поскольку эти расходы были действительно понесены.
       55.  Согласно прецедентной практике Европейского суда заявитель
   имеет  право  на  компенсацию  его  судебных  расходов  и издержек,
   только   если  будет  показано,  что  они  были  действительными  и
   понесены  ввиду  необходимости,  а  также  были  разумными  в своем
   размере.   Европейский   суд   установил,  что  некоторые  расходы,
   заявленные  заявителем,  были понесены не в связи с рассматриваемым
   национальным   судебным   разбирательством   и   процедурами  в  г.
   Страсбурге.  Таким  образом,  он  отклонил  требование  заявителя о
   компенсации  расходов  на услуги адвоката и нотариуса. Относительно
   остальных   требований   заявителя  Европейский  суд  признал,  что
   заявитель  понес  некоторые  расходы.  Однако Европейский суд счел,
   что   требуемые   суммы  чрезмерны.  С  учетом  представленной  ему
   информации  Европейский  суд присудил заявителю 200 евро в качестве
   компенсации  расходов,  понесенных  в  связи  с  рассмотрением  его
   жалобы,  плюс сумму любых налогов, которые могут быть установлены к
   этой сумме.
   
               C. Процентная ставка при просрочке платежа
   
       56.  Европейский  суд счел, что процентная ставка при просрочке
   платежей  должна  быть  установлена  в  размере  предельной годовой
   процентной  ставки  по  займам Европейского центрального банка плюс
   три процента.
   
                   НА ЭТИХ ОСНОВАНИЯХ СУД ЕДИНОГЛАСНО:
   
       1)  объявил  часть  жалобы,  касающуюся чрезмерной длительности
   судебного  разбирательства,  приемлемой,  а  остальную часть жалобы
   неприемлемой;
       2)  постановил,  что  имело  место  нарушение пункта 1 статьи 6
   Конвенции;
       3) постановил,
       a)   что  государство-ответчик  должно  выплатить  заявителю  в
   трехмесячный  срок после вступления настоящего Постановления в силу
   в  соответствии  с  пунктом  2 статьи 44 Конвенции следующие суммы,
   подлежащие переводу в российские рубли по курсу на день выплаты:
       i)  4400  (четыре тысячи четыреста) евро в качестве компенсации
   морального вреда;
       ii)  200 (двести) евро в качестве компенсации судебных расходов
   и издержек;
       iii)  сумма  любого  налога,  который  может  быть  начислен на
   указанную сумму;
       b)  что  простые  проценты  по  предельным  годовым  ставкам по
   займам  Европейского  центрального банка плюс три процента подлежат
   выплате  по  истечении  вышеупомянутых  трех  месяцев  и до момента
   выплаты;
       4)  отклонил  остальные  требования  заявителя  о  справедливой
   компенсации.
   
       Совершено  на  английском  языке, и уведомление о Постановлении
   направлено  в  письменном  виде  5 октября 2006 г. в соответствии с
   пунктами 2 и 3 правила 77 Регламента Суда.
   
                                                   Председатель Палаты
                                                       Христос РОЗАКИС
   
                                                 Секретарь Секции Суда
                                                         Серен НИЛЬСЕН
   
   
   
   
   
                     EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS
   
                              FIRST SECTION
   
                       CASE OF SHELOMKOV v. RUSSIA
                       (Application No. 36219/02)
   
                              JUDGMENT <*>
   
                         (Strasbourg, 5.X.2006)
   
   --------------------------------
       <*>  This  judgment  will become final in the circumstances set
   out  in  Article  44  з  2  of the Convention. It may be subject to
   editorial revision.
   
       In the case of Shelomkov v. Russia,
       The  European Court of Human Rights (First Section), sitting as
   a Chamber composed of:
       Mr C.L. Rozakis, President,
       Mr L. Loucaides,
       Mrs F. Tulkens,
       Mrs {N. Vajic} <*>,
       Mr A. Kovler,
       Mrs E. Steiner,
       Mr K. Hajiyev, judges,
       and Mr S. Nielsen, Section Registrar,
       Having deliberated in private on 14 September 2006,
       Delivers  the  following  judgment,  which  was adopted on that
   date:
   
                                PROCEDURE
   
       1.  The  case  originated  in  an  application  (No.  36219/02)
   against  the Russian Federation lodged with the Court under Article
   34  of  the  Convention  for  the  Protection  of  Human Rights and
   Fundamental  Freedoms  ("the Convention") by a Russian national, Mr
   Aleksandr  Igorevich  Shelomkov  ("the  applicant"),  on  31 August
   2002.
       2.  The  Russian Government ("the Government") were represented
   by  Mr  P.  Laptev, the Representative of the Russian Federation at
   the European Court of Human Rights.
       3.  The applicant complained, in particular, that the length of
   the  proceedings  in  the  dispute to which he was a party had been
   excessively long.
       4.  On  13  May  2005  the  Court  decided  to  communicate the
   application.  Applying Article 29 з 3 of the Convention, it decided
   to  rule  on the admissibility and merits of the application at the
   same time.
       5.  The applicant and Government each filed observations on the
   admissibility,  merits  and  just  satisfaction. The Court decided,
   after  consulting  the  parties, that no hearing was required (Rule
   59 з 3 of the Rules of Court).
   
                                THE FACTS
   
                      The circumstances of the case
   
       6. The applicant was born in 1961 and lives in Moscow.
   
               A. Proceedings concerning dismissal in 1995
   
       7.  In  May  1995 the applicant was dismissed from his position
   as  a  musical  accompanist  in  the municipal school. On 11 August
   1995  he  appealed  against his dismissal to the Butyrskiy District
   Court  of  Moscow.  He  also  sought  payment  of  wage arrears and
   compensation for non-pecuniary damage.
       8.  On  4  June 1996 the Butyrskiy District Court dismissed the
   applicant's  claim  concerning  the  reinstatement and ordered that
   the  claim  for  the  wage arrears should be considered separately.
   The  judgment  became  final on 14 August 1996 when the Moscow City
   Court upheld it on appeal.
       9.  By  way  of  a  supervisory  review,  on  20 March 1997 the
   Presidium  of the Moscow City Court quashed the judgments of 4 June
   and  14  August  1996 and remitted the case for a fresh examination
   to the District Court.
       10.  Between  May and October 1998 the Butyrskiy District Court
   listed   six  hearings,  of  which  two  were  adjourned  upon  the
   applicant's   request   and   three   were  postponed  due  to  the
   defendant's absence.
       11.  On  22 October 1998 the Butyrskiy District Court dismissed
   the  applicant's action. That judgment was quashed on appeal by the
   Moscow  City Court on 16 December 1998. The case was returned for a
   new examination by the District Court.
       12.  On  9 September 1999 a new judge of the District Court was
   assigned  to  the applicant's case. He listed the first hearing for
   12 October 1999.
       13.  Of  the  six  hearings fixed between 12 October 1999 and 4
   April  2000,  three  hearings  were postponed because the defendant
   defaulted  or  asked  for  an adjournment and two were adjourned to
   allow the parties to submit additional evidence.
       14.  On  4  April 2000 the Butyrskiy District Court granted the
   applicant's  claims  in  part. The court ordered that the applicant
   should  be  reinstated  and paid 20,201.98 Russian roubles (RUR) in
   wage  arrears  and  RUR  300 for non-pecuniary damage. The District
   Court,  by  an  interim  decision,  also  decided  that  the  claim
   concerning   calculation   of   the   applicant's  wage  should  be
   determined in a separate set of the proceedings.
       15.  The  judgment  of  4 April 2000 was upheld on appeal on 20
   June 2000 by the Moscow City Court.
       16.  On  28  September  2000  the  Presidium of the Moscow City
   Court,  by  way  of  supervisory-review  proceedings,  quashed  the
   judgments  of  4  April  and  20  June  2000 in the part concerning
   payment  of  the  wage  arrears  and remitted this matter for a new
   examination.
       17.  It  appears that the District Court received the case-file
   on 15 February 2001 and fixed the first hearing for 6 March 2001.
       18.  Between  6  March  2001  and  11 January 2002 the District
   Court  listed seven hearings, of which four hearings were adjourned
   because  the  defendant  defaulted or asked for an adjournment, one
   was  postponed  because the parties did not attend and two hearings
   were adjourned because the applicant amended his claims.
       19.  No hearings were held between 11 January and 18 March 2002
   because the judge was involved in other unrelated proceedings.
       20.  Of the three hearings listed between 18 March and 30 April
   2002,  one  hearing  was adjourned upon the defendant's request and
   one was postponed because the parties could not attend.
       21.  On 30 April 2002 the Butyrskiy District Court accepted the
   applicant's   claims   for   wage   arrears  and  awarded  him  RUR
   768,885.34.  That  judgment was quashed by the Moscow City Court on
   30  July 2002. The case was remitted for a fresh examination to the
   District Court.
   
               B. Proceedings concerning dismissal in 2000
   
       22.  On  4  April  2000  the  applicant  was  reinstated in his
   position.  However,  on the following day his employer informed him
   about  his  forthcoming  dismissal  on  6  June 2000. The applicant
   appealed against the dismissal to a court on 30 June 2000.
       23.  A  judge  was  assigned to the case on 23 October 2000 and
   the  first  hearing was listed for 22 November 2000. Of the fifteen
   hearings  listed  between  22  November  2000  and 24 May 2002, six
   hearings  were  adjourned because the parties did not attend, three
   were  postponed to obtain additional evidence, three were adjourned
   because  the  defendant  defaulted  and one was postponed because a
   fire broke out in the courthouse.
       24.  On  24 May 2002 the Butyrskiy District Court held that the
   applicant's  dismissal  in  2000  had been unlawful and awarded him
   wage arrears and compensation for non-pecuniary damage.
       25.  On  14  November  2002  the  Moscow City Court quashed the
   judgment  of  24  May 2002 in the part concerning the wage arrears,
   remitted  this  matter  for  a  fresh  examination  and  upheld the
   remainder of the judgment.
   
                          C. Joint proceedings
   
       26.  On  26  November  2002 the Butyrskiy District Court joined
   two  sets  of the proceedings related to the applicant's dismissals
   in 1995 and 2000.
       27.  On  18  December  2002 the Butyrskiy District Court partly
   granted  the applicant's action and awarded him RUR 45,648.14 to be
   paid   by   the   Department   of   Culture  of  the  North-Eastern
   Administrative  District  of  Moscow.  That  judgment was upheld on
   appeal by the Moscow City Court on 24 March 2003.
       28.  Enforcement  proceedings  were  opened and on 21 July 2003
   the  Department  of Culture transferred the sum of RUR 45,648.14 to
   the  deposit  account of a public notary. The applicant was invited
   to receive money.
   
                                 THE LAW
   
         I. Alleged violation of Article 6 з 1 of the Convention
            on account of excessive length of the proceedings
   
       29.   The   applicant   complained   that  the  length  of  the
   proceedings  had  been  incompatible  with  the  "reasonable  time"
   requirement,  provided  in  Article  6 з 1 of the Convention, which
   reads as follows:
       "In  the  determination of his civil rights and obligations...,
   everyone  is  entitled  to a... hearing within a reasonable time by
   [a]... tribunal..."
   
                            A. Admissibility
   
       30.  The  Government  considered that the applicant's complaint
   about  the length of the proceedings was inadmissible under Article
   35  з  3  of  the  Convention.  As  to  the period to be taken into
   consideration,  the  Government  submitted  that  that  period  had
   commenced  on  5  May 1998 and ended in December 2002 in respect of
   one  of  the applicant's claims and in March 2003 in respect of the
   remainder of his claims.
       31.  The applicant contested the Government's view. He insisted
   that  he had initiated the proceedings in August 1995. In his view,
   the  duration  of the enforcement should be included in the overall
   length.  Thus  the  proceedings  were  still  pending  because  the
   judgment  of  18  December  2002,  as  upheld on appeal on 24 March
   2003, remained unenforced.
       32.  The  Court  observes  that  the  period  to  be taken into
   consideration  began on 5 May 1998 when the Convention entered into
   force   in   respect   of   Russia.   However,   in  assessing  the
   reasonableness  of  the  time that elapsed after that date, account
   must be taken of the state of proceedings at the time.
       33.  With  the  view to determining when the period in question
   ended,  the  Court  reiterates that the period when the enforcement
   proceedings  were  pending  must be regarded as an integral part of
   the  "trial" for the purpose of Article 6 and should be included in
   the  overall  length  when it was incumbent on the State to enforce
   the  judgment in the applicant's favour (cf. Sokolov v. Russia, No.
   3734/02,  з  32,  22 September 2005). The Court observes that on 24
   March  2003  the Moscow City Court issued a final judgment by which
   the  applicant  was  to  be  paid  a  certain  sum  of money by the
   Department  of  Culture,  a  State body. On 21 July 2003 the sum in
   question  was transferred to the deposit account of a notary public
   and  the applicant was able to receive it. The Court is of the view
   that  the period from 5 May 1998 to 21 July 2003 should be regarded
   as  a  whole.  It  thus  lasted  approximately five years and three
   months.
       34.  The  Court  notes  that  this  complaint is not manifestly
   ill-founded   within   the  meaning  of  Article  35  з  3  of  the
   Convention.  It  further  notes  that it is not inadmissible on any
   other grounds. It must therefore be declared admissible.
   
                                B. Merits
   
       35.  The  Government argued that the delays in the adjudication
   of  the  applicant's  action  had  been caused by the fact that the
   parties   had   actively  made  use  of  their  procedural  rights,
   including  the  rights  to obtain and submit evidence, to challenge
   the  composition  of  the bench, to amend the claims, etc. At least
   thirty-five  hearings were adjourned because the parties defaulted,
   of which the applicant failed to attend six hearings.
       36.  The  applicant  averred that the delays in the proceedings
   had  been caused by the defendant's failure to attend. The District
   Court  did  not  take  any  measures to discipline the defendant, a
   State  body.  The  applicant insisted that he had defaulted because
   he  had  been  ill  and  his  absence  had not caused a substantial
   delay.  He  could  not  be  blamed  for  amending  his  claims  and
   petitioning  the  District  Court  for  certain  procedural actions
   because  those  requests  had  been  dismissed  or left without any
   consideration.  The  applicant  argued  that  the Court should take
   into  account  that  his  dispute  had concerned employment-related
   issues,  it  had required special diligence and it had already been
   pending  before the domestic courts for almost three years before 5
   May 1998.
       37.  The Court reiterates that the reasonableness of the length
   of  proceedings  must be assessed in the light of the circumstances
   of  the  case  and  with  reference  to the following criteria: the
   complexity  of  the  case,  the  conduct  of  the applicant and the
   relevant  authorities  and  what  was at stake for the applicant in
   the  dispute  (see,  among  many  other  authorities, Frydlender v.
   France [GC], No. 30979/96, з 43, ECHR 2000-VII).
       38.  The  Court  notes  that the parties did not argue that the
   case  was  complex.  Thus  the  Court  has  no  reason  to conclude
   otherwise.
       39.  As  to the applicant's conduct, the Government argued that
   the  applicant  had  contributed to the delay in the proceedings by
   amending  his claims, submitting additional evidence and consulting
   the  case-file.  In  this  respect,  the  Court reiterates that the
   applicant  cannot  be  blamed  for  taking  full  advantage  of the
   resources  afforded  by national law in the defence of his interest
   (see,  mutatis  mutandis,  {Yagci} and {Sargin} v. Turkey, judgment
   of 8 June 1995, Series A No. 319-A, з 66).
       40.   The   Court   observes,   however,   that  the  applicant
   contributed  to  the  delay in the proceedings by failing to attend
   hearings.  As  it appears from the list of hearings included in the
   Government's  memorandum,  the  applicant  did  not  appear  at six
   hearings,  although  the  defendant  attended. The aggregated delay
   resulting therefrom amounted to approximately four months.
       41.  As  regards  the  conduct  of  the  authorities, the Court
   considers  that  the overall period less the period attributable to
   the  applicant's  conduct  leaves  the  authorities accountable for
   approximately  four  years  and  eleven  months  which  fall in the
   Court's competence ratione temporis.
       42.  The  Court observes that the Government have not submitted
   any  satisfactory explanation for substantial periods of inactivity
   which  are attributable to the domestic authorities. The aggregated
   length  of  the  delays  occasioned by the judge's participation in
   unrelated  proceedings,  his belated assignment to the case and the
   transfer  of the case-file (see paragraphs 11 - 12, 16 - 17, 19 and
   22  -  23  above)  amounted  to approximately seventeen months. The
   Court  also  notes  that  it  usually took the District Court up to
   three  months  to fix hearings. The Court finds it peculiar that in
   the  case  which  was  of no particular complexity so many hearings
   had  to  be  adjourned  in  order  to  obtain  additional  evidence
   (compare  with  Di  Pede  v.  Italy, judgment of 26 September 1996,
   Reports of Judgments and Decisions 1996-IV).
       43.  The  Court  furthermore  notes  that  the  conduct  of the
   defendant,   a   State  body,  was  one  of  the  reasons  for  the
   prolongation  of  the  proceedings.  The  Court reiterates that the
   delay  occasioned  by  the  defendant's  failure to attend at least
   twenty  hearings  and the domestic courts' failure to take adequate
   steps  in  order  to  ensure  its attendance is attributable to the
   State (cf. Sokolov v. Russia, cited above, з 40).
       44.  Finally,  the  Court  recalls that the employment disputes
   generally  require particular diligence on the part of the domestic
   courts  (see Ruotolo v. Italy, judgment of 27 February 1992, Series
   A  No.  230-D, p. 39, з 17). Having regard to the overall length of
   the  proceedings and what was at stake for the applicant, the Court
   concludes  that  in  the instant case the length of the proceedings
   was   excessive   and   failed   to   meet  the  "reasonable  time"
   requirement. There has accordingly been a breach of Article 6 з 1.
   
          II. Alleged violation of Article 6 of the Convention
               on account of unfairness of the proceedings
   
       45.  The  applicant  complained  under Article 6 the Convention
   that  the  proceedings  had  been  unfair  because  the  courts had
   committed   serious   errors  of  fact  and  had  wrongly  assessed
   evidence.
       46.  In  this  respect the Court recalls that it is not a court
   of  appeal  from  the  decisions  of domestic courts and that, as a
   general  rule, it is for those courts to assess the evidence before
   them.  The  Court's  task  under  the  Convention  is  to ascertain
   whether  the  proceedings  as  a  whole  were fair (see, among many
   authorities,  {Garcia}  Ruiz  v.  Spain [GC], No. 30544/96, зз 28 -
   29,  ECHR  1999-I).  On the basis of the materials submitted by the
   applicant,  the  Court notes that within the framework of the civil
   proceedings  the  applicant  was  able  to  introduce all necessary
   arguments   in   defence   of   his  interests,  and  the  judicial
   authorities  gave  them due consideration. His claims were examined
   on  three levels of jurisdiction and partly accepted. The decisions
   of the domestic courts do not appear unreasonable or arbitrary.
       47.  It  follows  that  this  part  of  the application must be
   rejected  as  being  manifestly ill-founded, pursuant to Article 35
   зз 3 and 4 of the Convention.
   
             III. Other alleged violations of the Convention
   
       48.  The  applicant  finally complained under Article 11 of the
   Convention  and  Article  1 of Protocol No. 1 that trade unions did
   not  protect  his  rights,  that  the  judgment of 18 December 2002
   remained  unenforced and that he could not receive the wage arrears
   because  the  proceedings  in  his  case had been excessively long.
   However,  having  regard to all the material in its possession, the
   Court  finds  that  they  do  not  disclose  any  appearance  of  a
   violation  of  the rights and freedoms set out in the Convention or
   its  Protocols.  It  follows that this part of the application must
   be  rejected  as  being manifestly ill-founded, pursuant to Article
   35 зз 3 and 4 of the Convention.
   
             IV. Application of Article 41 of the Convention
   
       49. Article 41 of the Convention provides:
       "If  the  Court  finds  that  there has been a violation of the
   Convention  or  the  Protocols  thereto, and if the internal law of
   the   High   Contracting   Party   concerned  allows  only  partial
   reparation  to  be made, the Court shall, if necessary, afford just
   satisfaction to the injured party."
   
                                A. Damage
   
       50.  The  applicant  claimed 3,350,576 Russian roubles (RUR) in
   respect  of  pecuniary damage, representing the wage arrears he had
   not  received due to the excessive length of the proceedings in his
   case.  He  also  claimed RUR 28,650,000 in respect of non-pecuniary
   damage.
       51.  The Government contested these claims. They indicated that
   there  was  no  causal  link  between the violation alleged and the
   pecuniary  damage  claimed.  In  any  event,  the  sums  claimed in
   respect  of  pecuniary  and  non-pecuniary damage were unreasonable
   and excessive.
       52.  The  Court  does  not  discern any causal link between the
   violation  found  and  the  pecuniary  damage alleged; it therefore
   rejects  this  claim.  On  the other hand, the Court considers that
   the  applicant  must have sustained non-pecuniary damage. Ruling on
   an  equitable  basis  and  taking  into  account  the nature of the
   dispute  and  the  overall length of the proceedings in the present
   case,  it  awards  him EUR 4,400 under that head, plus any tax that
   may be chargeable.
   
                          B. Costs and expenses
   
       53.  The applicant also claimed RUR 15,611.79 for the costs and
   expenses.  Those  included  RUR  1,948.56  for postal expenses, RUR
   10,993.91  for  the  purchase and maintenance of a fax, scanner and
   copying  machine  and  use of the Internet, RUR 1,025.92 for office
   supplies  and  RUR  1,643.40  in  respect  of  legal fees paid to a
   lawyer  for representation in unrelated domestic proceedings and to
   a notary for attesting powers of authority.
       54.  The Government submitted that the applicant should only be
   granted RUR 1,948.56 as those expenses had actually been incurred.
       55.   According  to  the  Court's  case-law,  an  applicant  is
   entitled  to reimbursement of his costs and expenses only in so far
   as  it has been shown that these have been actually and necessarily
   incurred  and  were  reasonable  as  to quantum. The Court observes
   that  certain  expenses  claimed by the applicant were not incurred
   in  connection  with  the  domestic  proceedings  at  issue  or the
   Strasbourg  proceedings.  It  thus rejects the applicant's claim in
   respect  of  the  legal  fees and the notary's services. As regards
   the  remainder  of  the  applicant's claims, the Court accepts that
   the  applicant  incurred  some expenses. It considers, however, the
   amounts  claimed  to be excessive. Having regard to the elements at
   its  disposal, the Court awards the applicant 200 EUR for the costs
   related to his application, plus any tax that may be chargeable.
   
                           C. Default interest
   
       56.  The  Court  considers  it  appropriate  that  the  default
   interest  should  be  based  on  the  marginal  lending rate of the
   European  Central  Bank,  to which should be added three percentage
   points.
   
                FOR THESE REASONS, THE COURT UNANIMOUSLY
   
       1.  Declares  the  complaint concerning the excessive length of
   the  proceedings  admissible  and  the remainder of the application
   inadmissible;
       2.  Holds  that  there has been a violation of Article 6 з 1 of
   the   Convention   on  account  of  the  excessive  length  of  the
   proceedings;
       3. Holds
       (a)  that  the respondent State is to pay the applicant, within
   three  months  from the date on which the judgment becomes final in
   accordance  with  Article  44  з 2 of the Convention, the following
   amounts,   to  be  converted  into  Russian  roubles  at  the  rate
   applicable at the date of the settlement:
       (i)  EUR  4,400  (four  thousand  and  four  hundred  euros) in
   respect of non-pecuniary damage;
       (ii)  EUR  200  (two  hundred  euros)  in  respect of costs and
   expenses;
       (iii) any tax that may be chargeable on the above amounts;
       (b)  that  from  the expiry of the above-mentioned three months
   until  settlement  simple  interest  shall  be payable on the above
   amounts  at  a  rate  equal  to  the  marginal  lending rate of the
   European   Central  Bank  during  the  default  period  plus  three
   percentage points;
       4.  Dismisses  the  remainder of the applicant's claim for just
   satisfaction.
   
       Done  in  English,  and  notified in writing on 5 October 2006,
   pursuant to Rule 77 зз 2 and 3 of the Rules of Court.
   
                                                      Christos ROZAKIS
                                                             President
   
                                                       {Soren} NIELSEN
                                                             Registrar
   
   

Списки

Право 2010


Новости партнеров
Счетчики
 
Популярное в сети
Реклама
Курсы валют
30.09.2017
USD
58.02
EUR
68.45
CNY
8.74
JPY
0.52
GBP
77.85
TRY
16.33
PLN
15.89
Разное